Kako pomoći detetu koje ima rupe u znanju

Ako dete teško prati novo gradivo, krenite od dela zadatka koji mu pravi problem. Pogledajte jedan zadatak, zamolite dete da pokaže dokle može da stigne bez pomoći i pokušajte da utvrdite šta mu je iz ranijeg gradiva potrebno za sledeći korak.

Novo gradivo se često nadovezuje na ranije pojmove i postupke. Ako dete još nije sigurno u neki od njih, može razumeti deo novog objašnjenja, a ipak ne moći da nastavi (National Academies). Zato je korisnije izdvojiti jednu ili dve stvari koje prvo treba proveriti nego praviti spisak svega što dete navodno „ne zna“. Takvo biranje sledećeg koraka prema učenikovom radu jedan je od praktičnih oblika personalizovanog učenja.

Najkraći praktičan postupak izgleda ovako:

1. Uzmite jedan konkretan zadatak ili tipičnu grešku.
2. Pronađite prvi korak kod kog nastaje problem.
3. Utvrdite koji raniji pojam, pravilo ili postupak treba proveriti.
4. Kratko obnovite taj deo gradiva.
5. Dajte detetu sličan zadatak da pokuša bez gledanja u prethodno rešenje.

Pratite trag unazad: gde tačno nastaje problem

Počnite od detetovog postupka, ne samo od konačnog odgovora. Netačan rezultat ne govori sam po sebi da li dete nije razumelo pitanje, pogrešilo u jednom koraku ili mu neki deo ranijeg gradiva nije dovoljno jasan.

Zamolite dete da ponovo pogleda zadatak i pitajte:

• Šta zadatak traži?
• Šta možeš da uradiš bez pomoći?
• Kod kog koraka više nisi siguran šta dalje?
• Kako si došao do ovog koraka?

Kratko objašnjenje postupka često daje više informacija od samog odgovora. Ako pogledate kako je dete radilo i postavite nekoliko pitanja, lakše ćete videti šta razume i gde nastaje problem (IES pregled obrazovnog procenjivanja).

Na primer, dete može da razume tekst zadatka o procentima, ali da stane kada treba da poveže razlomak, decimalni broj i procenat. Tada najpre proverite razume li tu vezu, jer mu je potrebna za nastavak zadatka. Zatim pogledajte još neki sličan zadatak da biste videli da li se ista teškoća ponavlja.

Jedan zadatak može da pokaže gde treba početi. Ako se ista teškoća pojavi u više sličnih zadataka, imate više razloga da obnovite upravo taj raniji pojam ili postupak. Ako dete u drugom primeru nastavi bez problema, vratite se prvom zadatku i pogledajte da li je teškoću napravio neki drugi korak.

Odredite šta prvo treba obnoviti

Kada uočite nekoliko mogućih problema, prvo proverite ono što je detetu potrebno da uradi sledeći korak. Posebno obratite pažnju na teškoću koja se ponavlja u više zadataka i sprečava dete da koristi novo gradivo.

Da biste odredili šta prvo da obnovite, pitajte:

• Koji pojam ili postupak dete mora da razume da bi moglo da nastavi ovaj zadatak?
• Koja se ista teškoća pojavljuje i u drugim sličnim zadacima?

To može biti nešto sasvim određeno: značenje stručnog pojma, redosled koraka, primena pravila, čitanje grafikona ili veza između dve ranije obrađene ideje. Tako sledeće vežbanje dobija jasan cilj.

Usredsredite se na jednu ili dve stvari koje su neposredno povezane sa zadatkom. Tako ćete lakše videti da li ste izdvojili ono što dete zaista sprečava da nastavi. Ako dete i dalje ne može dalje, vratite se postupku i pogledajte da li problem nastaje u nekom ranijem koraku.

Mala beleška za jedan školski zadatak

Beleška treba da poveže problem koji vidite sa sledećim pokušajem. Možete je kopirati u svesku ili običan dokument:

Šta trenutno predstavlja problem?
Zapišite zadatak i prvi korak kod kog je postupak stao.

Šta iz ranijeg gradiva treba proveriti?
Navedite jedan pojam, pravilo ili postupak potreban za taj korak.

Šta prvo kratko obnoviti?
Izaberite kratko objašnjenje, deo školskog materijala ili primer.

Koji sličan zadatak dete zatim pokušava samo?
Zapišite novi zadatak koji ne zahteva gledanje u prethodno rešenje.

Popunite je za jedan konkretan zadatak. Posle novog pokušaja zabeležite samo ono što vam pomaže da odlučite šta dalje: da li dete treba još da vežba isti deo, da se vrati na raniji korak ili može da nastavi.

Gde tražiti informacije pre nego što napravite plan

Roditelj ne mora sve da zaključi iz jednog odgovora deteta. Korisnije je spojiti nekoliko konkretnih izvora.

Izvor	Šta može da pokaže	Šta pogledati ili pitati
Detetov pokušaj i objašnjenje	Šta razume i kod kog koraka više ne uspeva da nastavi	„Kako si došao do ovog koraka?“ i „Šta misliš da sada treba uraditi?“
Sveska i udžbenik	Kako je sadržaj obrađen i na koje ranije pojmove se lekcija oslanja	Pogledajte primere, pravila i zadatke koji prethode aktuelnoj lekciji
Raniji domaći i kontrolni zadaci	Da li se ista teškoća već pojavljivala	Uporedite nekoliko sličnih zadataka i mesto na kom je nastala greška
Predmetni nastavnik	Šta je u ovom delu gradiva najvažnije i na čemu se zasniva	Pokažite konkretan rad i pitajte šta iz ranijeg gradiva prvo vredi proveriti

Kada ih pogledate zajedno, dobijate jasniju sliku. Sveska pokazuje kako je sadržaj rađen, raniji zadaci pomažu da uočite ponavljanje, a nastavnik može da objasni šta je trenutno najvažnije u okviru školskog gradiva. Tako ćete se baviti onim što dete zaista radi u školi.

Kako organizovati ciljanu obnovu i proveriti da li je pomogla

Kada utvrdite šta detetu nedostaje iz ranijeg gradiva, kratko se usredsredite na taj deo:

1. Podsetite dete na relevantan pojam ili postupak koristeći školski materijal.
2. Po potrebi zajedno prođite jedan primer ili problematičan korak.
3. Recite konkretno šta je dete uradilo dobro i šta treba da promeni.
4. Dajte mu sličan zadatak koji pokušava samostalno, bez gledanja u prethodno rešenje.

Jasno objašnjenje, zajednički primer i konkretna povratna informacija mogu da pomognu kada se odnose na teškoću koju ste uočili. Način rada prilagodite predmetu, školskom materijalu i onome što dete pokazuje (smernice za podršku učenicima koji imaju teškoće u matematici).

Novi samostalni pokušaj pokazuje može li dete da primeni ono što je obnovilo bez istog vođenja. Tako ćete videti šta još treba vežbati (What Works Clearinghouse). Ako detetu treba pomoć i u planiranju, traženju traga ili proveri rada, koristite korake za postepeno osamostaljivanje u učenju.

Ako dete uspe da nastavi preko ranije problematičnog koraka, vratite se aktuelnom gradivu. Ako ponovo stane na istom mestu, promenite objašnjenje ili dodajte još jedan primer. Ako se problem pojavi ranije nego što ste očekivali, proverite znanje koje mu je potrebno za taj raniji korak.

Razgovarajte o koraku koji je težak, ne o tome kakvo je dete

Rečenica „ne znaš matematiku“ ili „nikad ne paziš“ ne govori šta treba uraditi sledeće. Korisnije je opisati ono što se vidi u radu:

• „Do ovog koraka si radio samostalno.“
• „Problem je nastao kada je trebalo da primeniš ovo pravilo.“
• „Hajde prvo da proverimo taj deo.“
• „Sada pokušaj sličan zadatak bez gledanja u prethodni.“

Povratnu informaciju vežite za cilj, zadatak i sledeći korak. Tako dete lakše vidi šta mu je uspelo i šta sada može da proba drugačije. EEF smernice o povratnoj informaciji stavljaju težište na rad i postupke koji mogu da pomere učenje napred, umesto na osobine učenika.

Ovakav razgovor ne zahteva dugu analizu. Dovoljno je da dete zna šta je uspelo, gde je nastao prvi konkretan problem i šta će sada ponovo pokušati.

Kada uključiti nastavnika ili potražiti dodatnu pomoć

Razgovor sa predmetnim nastavnikom ima smisla kada iz zadatka i školskih materijala nije jasno šta iz ranijeg gradiva prvo treba proveriti ili kada se ista teškoća ponavlja. Ponesite konkretne primere: zadatak, detetov postupak, raniji sličan rad i kratku belešku o tome šta ste već probali.

Možete pitati:

• Koje ranije znanje je najvažnije za ovaj deo gradiva?
• Šta prvo vredi obnoviti kod kuće?
• Koji školski materijal ili tip zadatka je najkorisniji za sledeću proveru?
• Po čemu možemo videti da dete može da nastavi samostalnije?

Razgovor sa nastavnikom biće korisniji ako krenete od konkretnog zadatka i onoga što ste već primetili, umesto od opšteg utiska da dete „mora više da radi“ (EEF smernice za saradnju sa roditeljima).

Ako je teškoća vezana za jedan predmet i zahteva više vremena ili stručnog objašnjenja nego što je dostupno kod kuće, možete potražiti dodatnu pomoć. To može biti pomoć predmetnog nastavnika, druge osobe koja dobro poznaje gradivo ili privatnog profesora. Važno je da toj osobi pokažete gde se problem javlja i šta ste već proverili, a pri razgovoru može pomoći vodič za izbor privatnog profesora.

Kada se teškoća ponavlja u više oblasti ili različitim školskim situacijama, sačuvajte konkretne primere i razgovarajte sa školom o tome šta dalje. Jedan zadatak može da pokaže gde treba početi, ali širu sliku daju različiti radovi i zapažanja ljudi koji prate detetovo učenje.

Šta možete da uradite kod sledećeg zadatka

Uzmite jedan zadatak na kome dete zapinje i pogledajte gde se postupak prekida. Zatim utvrdite koji raniji pojam ili postupak treba proveriti, kratko ga obnovite i dajte detetu sličan zadatak da pokuša samostalno.

Ako se ista teškoća ponovi, sačuvajte zadatke i belešku o tome šta ste već proverili. Tako ćete nastavniku moći da pokažete konkretan problem i lakše se dogovorite šta dalje. Za osmaka koji se sprema za završni ispit takva beleška može odmah postati osnova plana priprema za malu maturu 2027.