Kako izabrati dobrog profesora za privatne časove?
Dobrog profesora nećete prepoznati po jednoj stavci u profilu. Obrazovanje, poznavanje predmeta, iskustvo, cena i utisci drugih ljudi jesu korisne početne informacije, ali tek razgovor i početni časovi pokazuju kako profesor radi sa konkretnim učenikom.
Najvažnije je da profesor razume cilj, utvrdi gde učenik zapinje, objasni gradivo na način koji mu pomaže i uključi ga u rad. Obratite pažnju i na to šta se dešava posle greške: da li profesor samo daje tačan odgovor ili menja objašnjenje i pomaže učeniku da sam napravi sledeći korak. Individualni rad najviše vredi kada profesor na taj način prilagođava pomoć, daje povratnu informaciju i prati napredak (Education Endowment Foundation). Više o tome šta takvo prilagođavanje podrazumeva pročitajte u vodiču o personalizovanom učenju.
Na početku možete proceniti način rada i dogovor, dok se napredak vidi tokom vremena, u odnosu na cilj zbog kog su časovi počeli.
Pre nego što tražite profesora, odredite zbog čega su časovi potrebni
Izbor je lakši kada možete jasno da kažete šta učeniku treba. Profesor koji dobro priprema učenike za kratak i precizno određen ispit ne mora biti najbolji izbor za dugoročnu nadoknadu osnova. Isto važi i obrnuto. Ako problem još nije jasno određen, najpre pogledajte kako se pronalaze konkretne rupe u znanju.
Ne morate unapred imati stručnu procenu niti detaljan plan. Dovoljno je da opišete problem što konkretnije: koje gradivo je u pitanju, šta učenik sada može da uradi, gde najčešće zastaje i šta želite da se promeni.
| Razlog za čas | Šta vredi razjasniti | Primer pitanja pre početka |
|---|---|---|
| Rupe u osnovama | Koje prethodno znanje nedostaje i kako će profesor utvrditi odakle treba početi | Kako biste proverili šta učenik razume pre nego što napravite plan rada? |
| Pomoć sa trenutnim gradivom | Koje lekcije i tipovi zadataka stvaraju problem i sa kojim materijalima učenik radi u školi | Šta treba da vam pošaljemo ili donesemo pre prvog časa? |
| Kontrolni, prijemni ili drugi ispit | Koliko vremena ima, šta ispit obuhvata i kakvo je sadašnje znanje | Kako biste odredili prioritete i pratili da li priprema ide u dobrom smeru? |
| Dugoročniji rad | Koje razumevanje i samostalnost učenik treba postepeno da razvije | Kako ćete procenjivati napredak i menjati plan ako nešto ne pomaže? |
| Predmet na fakultetu | Koji deo predmeta je problem i kakvi se zadaci ili obaveze očekuju | Da li vam je poznat ovaj sadržaj i šta treba da vidite pre nego što predložite način rada? |
| Onlajn nastava | Kako će učenik pokazivati postupak, razmenjivati materijale i rešavati tehničke teškoće | Kako izgleda tipičan onlajn čas i šta učeniku treba od opreme i materijala? |
Tabela je priprema za razgovor, ne obrazac koji svaki profesor mora da ispuni. Različiti ciljevi traže različit način rada.
Šta profil može da vam kaže, a šta tek treba proveriti
Iz profila ili prvog predstavljanja obično možete da saznate obrazovanje profesora, oblast u kojoj radi, relevantno iskustvo, cenu, termine i utiske prethodnih korisnika, ako postoje. Te podatke treba uzeti ozbiljno i uporediti ih sa potrebama učenika.
Ako učeniku treba pomoć sa zahtevnim fakultetskim predmetom, poznavanje baš te oblasti može biti presudno za uži izbor. Ako je cilj rad sa mlađim detetom koje je izgubilo sigurnost u osnovama, važno je i iskustvo sa tim uzrastom i sličnim teškoćama. Cena i dostupnost takođe imaju praktičnu težinu, jer saradnja mora biti održiva za porodicu.
Ipak, ni diploma ni poznavanje predmeta sami ne pokazuju kako će profesor svoje znanje preneti konkretnom učeniku. Great Teaching Toolkit pravi važnu razliku između poznavanja sadržaja i toga kako se to znanje koristi u nastavi. Zato iz profila ne možete pouzdano zaključiti da li profesor primećuje pogrešan način razmišljanja, menja objašnjenje kada ono ne pomaže ili daje učeniku dovoljno prostora da sam radi.
Slično važi za iskustvo, cenu i korisničke utiske. Oni mogu da vam pomognu da suzite izbor i postavite bolja pitanja, ali nijedan od tih podataka nije garancija da će profesor odgovarati baš tom učeniku i cilju.
U prvom razgovoru proverite kako profesor razume cilj i planira početak
Prvi razgovor ne treba da liči na intervju za posao sa petnaest unapred pripremljenih pitanja. Nekoliko konkretnih pitanja dovoljno je da čujete da li profesor pokušava da razume učenika ili odmah nudi isti plan koji bi ponudio svima.
Možete pitati:
- Šta biste prvo želeli da saznate o trenutnom znanju učenika?
- Kako biste počeli ako postoje rupe u osnovama?
- Šta radite kada učenik ne razume prvo objašnjenje?
- Šta očekujete od učenika između časova?
- Kako ćemo procenjivati da li rad ide u dobrom smeru?
Ne tražite savršeno formulisan odgovor. Važnije je da profesor postavlja dodatna pitanja, povezuje predlog sa ciljem i ostavlja mogućnost da početni plan promeni kada upozna učenikov rad. Kvalitetna nastava podrazumeva pitanja i zadatke koji otkrivaju kako učenik razmišlja, kao i prilagođavanje narednih koraka onome što njegovi odgovori pokažu (Great Teaching Toolkit evidence review).
Budite oprezni kada profesor pre nego što vidi kako učenik radi daje čvrsta obećanja. Razuman početni dogovor može da opiše cilj, učestalost časova i način praćenja napretka. Ne može unapred da garantuje ocenu, prolaz ili tačan rok u kome će problem biti rešen.
Na prvim časovima posmatrajte šta rade i profesor i učenik
Prvi ili prva dva časa mogu dosta da pokažu o načinu rada. Ne mogu pouzdano da predvide konačan rezultat, ali mogu da vam pomognu da vidite da li početni dogovor ima smisla.
Obratite pažnju na nekoliko konkretnih situacija. Da li profesor postavlja pitanja i daje zadatke pomoću kojih otkriva šta učenik razume? Kada učenik pogreši, da li pokušava da otkrije gde je nastao problem? Ako prvo objašnjenje ne pomaže, da li pokušava drugačije da objasni ili samo ponavlja isto?
Važno je i šta radi učenik. Profesor ponekad treba direktno da objasni postupak ili pokaže primer, ali čas ne bi trebalo da se završi tako što je profesor sve rešio, a učenik sve prepisao. Posle objašnjenja učenik treba da dobije priliku da sam primeni ideju, objasni postupak ili uradi sličan zadatak.
Dobar odnos je takođe važan. Učenik treba da može da kaže da nije razumeo, postavi pitanje i pogreši bez podsmeha ili ponižavanja. Ipak, prijatan razgovor sam po sebi nije dovoljan. Njegova vrednost je u tome što učeniku olakšava da učestvuje u radu.
Ako roditelj nije prisutan na času, razgovor posle časa može biti kratak i nenametljiv. Umesto samo „Da li ti se profesor dopao?”, korisnije je pitati: „Šta si danas radio sam?”, „Gde si pogrešio i kako ste to razjasnili?” ili „Znaš li šta je sledeće što treba da vežbaš?”
Korisna povratna informacija govori učeniku šta da uradi sledeće
„Odlično” i „nije tačno” ponekad su dovoljni kao kratka reakcija, ali učeniku ne govore uvek kako da napreduje. Korisna povratna informacija je konkretnija: pokazuje šta je dobro urađeno, gde je nastala greška i šta učenik sada treba da proba. Zatim mu ostavlja priliku da to odmah primeni (EEF smernice o povratnoj informaciji).
Profesor ne mora posle svakog časa da šalje pisani izveštaj niti da uvek zadaje domaći. Forma se može razlikovati. Bitno je da učenik ne ostane samo sa ispravljenim odgovorom, već da razume kako da sledeći pokušaj bude bolji.
Napredak procenjujte prema dogovorenom cilju. Ako je cilj kontrolni zadatak, školski rezultat jeste važan, ali uz njega gledajte i da li učenik razume postupak i pravi manje istih grešaka. Kod dugoročnog rada možda će se prvo videti da ume jasnije da objasni šta radi, da mu treba manje pomoći ili da sigurnije rešava novu varijantu zadatka.
Jedan uspešan zadatak ili jedna bolja ocena ne daju celu sliku. Korisnije je tokom vremena pratiti da li se menjaju razumevanje i samostalnost, a zatim sa profesorom razgovarati o tome šta treba zadržati ili prilagoditi. Roditelj pritom može da koristi iste male korake za postepeno osamostaljivanje deteta u učenju.
Kada je učenik maloletan, proverite i uslove saradnje
Roditelj pre početka treba da zna gde i kako se čas održava, ko će biti prisutan i kojim kanalima profesor komunicira sa detetom i roditeljem. Treba razjasniti i kome se roditelj obraća ako se pojavi problem. To su pitanja bezbednosti i profesionalnih granica, odvojena od procene nastavnog znanja.
Za onlajn čas dogovorite kojim se nalogom pristupa, gde se šalju materijali i da li profesor direktno kontaktira dete van termina. Ako se traže lični podaci, pitajte čemu služe, ko može da im pristupi i koliko dugo se čuvaju. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti među osnovnim načelima navodi svrhovitu i transparentnu obradu, ograničavanje podataka na ono što je potrebno i njihovu odgovarajuću zaštitu. Ne šaljite više podataka o detetu nego što je potrebno za organizaciju i održavanje časa.
Kao praktičan podsetnik mogu poslužiti i smernice britanske vlade za roditelje. Pisane su za Englesku, ali roditelju mogu da posluže kao dobar podsetnik da pre početka saradnje razjasni mesto održavanja, komunikaciju, prisutne osobe i način prijavljivanja problema.
Kada razgovarati o promeni, a kada prekinuti saradnju
Nije svaka teškoća znak da odmah treba tražiti drugog profesora. Ako cilj nije dovoljno jasan, učenik uglavnom sluša umesto da radi ili povratna informacija ne pomaže, prvo razgovarajte konkretno. Opišite šta primećujete i pitajte šta može da se promeni na sledećim časovima. Zatim gledajte da li se dogovor zaista primenjuje.
Sporiji napredak takođe ne znači automatski da je profesor loš. Početno znanje, složenost gradiva, redovnost rada i vreme do cilja mogu da utiču na tempo. Važno je da profesor ume jasno da kaže šta trenutno vidi, šta predlaže i po čemu ćete zajedno prepoznati pomak.
Drugačije treba postupiti kada su problem ponižavanje, neprimerena komunikacija, kršenje dogovorenih granica, pritisak da se dele nepotrebni podaci ili ponašanje zbog kog se dete ne oseća bezbedno. Takve situacije ne treba tretirati kao nastavne nesporazume kojima treba dati još vremena. U takvim situacijama ne čekajte da vidite hoće li se saradnja sama popraviti.
Pre odluke o nastavku postavite sebi četiri kratka pitanja:
- Da li profesor i učenik razumeju cilj rada?
- Da li na času vidim kako profesor proverava razumevanje i prilagođava pomoć?
- Da li učenik aktivno radi i zna šta treba sledeće da pokuša?
- Da li su komunikacija, granice i uslovi saradnje jasni i prihvatljivi?
Listu koristite kao osnovu za razgovor. Jedna slabija stavka može biti razlog za dodatno pitanje, dok ozbiljan problem sa bezbednošću ili granicama zahteva drugačiju odluku.
Pre nego što kontaktirate profesora, zapišite konkretan cilj i izaberite dva ili tri pitanja koja su vam najvažnija. Tokom početnih časova posmatrajte rad učenika, povratnu informaciju i dogovorene uslove. Tako odluku donosite na osnovu onoga što se zaista događa u saradnji, a ne samo prema utisku iz profila.